Rumenačka pihtijada, najmlađa od svih vojvođanskih "ijada", doživela je svoje šesto izdanje. U Rumenki je i praktično dokazano da pihtije govore više jezika. Pihtije se spremaju u većem delu zemje i to jelo se zove još lučenje, hladetina, dželadija, pača i pače. Manifestacija je već treću godinu zadržala međunarodni karakter jer je stiglo dosta gostiju iz inostranstva – iz Kumanova, Vinkovaca, Temišvara, Segedina...
Čast da otvori sada vež nadaleko čuvenu Rumenačku pihtijadu pripala je Pavlu Sivačkom iz Srbobrana, koji je "pucao iz biča" pored fijakera. Interesantno je da su, dok je bičem sevao, konji bili mirni, a kako nam je Sivački objasnio, "konji znaju da treba da budu mirni". Dodao je i da se "bez dobrih kerova i bez biča nije moglo živeti u Vojvodini".

– Ove godine smo napravili pihtije duge 18,5 metara, koje imaju oko 240 litara, što mase, što vode. Sve smo kuvali u oraniji od 1.080 litara, duže od 16 sati i nakon toga razlili u tepsiju. Utrošili smo 300 kilograma svinjske mase. Upotrebili smo glave, repove, nogice, butkice, dodali povrće – belog i crnog luka, lovorovog lista, bibera crnog, celera, zeleni, šargarepe. U samom kuvanju učestvovalo je 13 ljudi – rekao je za naš list jedan od organizatora pihtijade, ujedno i kuvar Mladen Zoranović.
Inače, Rumenčani su se dogovorili da svake godine pihtije budu duže za pola metra, u čemu su i ove godine uspeli. Kako nam je rekla generalna menadžerka ovogodišnje Rumenačke pihtijade mr Mirjana Maksimović, ovo je bila generalna proba jer će dogodine konkurisati za Ginisovu knjigu rekorda.

– Ove godine imamo takmičenje u dve kategorije – tradicionalne vojvođanske svinjske pihtije, a druga su sve ostale, jer imamo takmičare koji su doneli pihtije od dimljene ribe, divljači, povrća, pečurki. Imamo i pihtije spremljene samo od povrća, a kada sam pitala kako je zgusnu, u čemu je štos, rekli su mi da postoji neka specijalna alga koja ispušta gustin tako da nju koriste. Ekskluziva za ovu godinu je i to što se prvi put organizuje takmičenje u pripremi rena, zato što je još iz vremena Marije Terezije Rumenka poznata po proizvodnji rena. Nažalost, u današnje vreme to se svelo na individualnu proizvodnju, i to samo za lične potrebe. Organizator je stoga želeo da promoviše proizvodnju rena jer je Rumenka i po tome prepoznatljiva – istakla je Mirjana Maksimović.
Prvi put od ove godine učešće na pihtijadi bilo je apsolutno besplatno. Organizatori su delili mesnu masu za pripremu takmičarskih pihtija. Bilo je prijavljeno pedesetak takmičara.
Trostruka prvakinja u pripremi pihtija u Kumanovu (Makedonija) Filimena Vasiljevski rekla je za naš list da je u Rumenki pretprošle godine osvojila prvo mesto.

– Već treću godinu učestvujem. Nisam kuvar po profesiji nego ekonomista, ali ostala sam bez posla i silom prilika počela da se bavim spremanje pihtija, peciva, vezem narodne nošnje. Ove godine sam pripremila "šešir pihtiju", našu kumanovsku. Makedonija je specifična po kuvanju pihtija, probala sam i srpske i hrvatske, ali makedonske su najbolje jer mi imamo jednu specifičnost. Masu spremamo od telećih papaka i dimljenog mesa, ne stavljamo ni kožice, ni nogice. Pihtije se kuvaju od osam do deset sati i na kraju ih obavezno ukrasim – kazala nam je Vasiljevska.
"Muške pihtije" pripremio je gost sa Zlatibora Vlade Jevtić, koji se prvi put takmiči.

– Iako smo mi na Zlatiboru poznati po sušenom mesu, siru i kajmaku, sada su novina i pihtije, i ja sam prvi iz tog kraja koji je došao u Rumenku da se takmičim i da se družim. Napravio sam gurmanske pihtije i nadam se da su ukusne i kvalitetne – prave muške. Otkriću vam tajnu šta sam stavio – teleće i svinjske nogice, teleće repove i dosta začina. Pihtije sam počeo da jedem tek sa 25 godina, nisam ih ranije voleo. Inače sam železničar po zanimanju. Železničari i pihtije nemaju nikakve veze, ali jednostavno iz hobija se bavim spremanjem pihtija – kaže Jevtić.
Bračni par iz hrvatskog grada Vinkovaca Ante i Kata Perić kažu da se pihtije kod njih zovu i lučenje ili hladetina.

– To je tradicionalni proizvod koji je karakterističan za Vojvodinu, ali i kod nas se kuva u zimskom periodu. Kod nas u porodici to nam je prvo jelo posle božićnog posta. Pravimo ih od svinjetine, stavljamo uvo, nogice i kolenice, i to kuvamo najmanje osam sati. Današnja mladež to manje voli, ali ja mislim da greše što ne probaju – kaže Kata Perić.
Ipak, najviše gužve bilo je oko gigantskih pihtija razlivenih u tepsiji. Građani su čekali u red kako bi probali. Stariji gospodin Slavko Živković došao je iz Novog Sada prvi put, ali, kako nam je rekao, ne kaje se jer su pihtije prva liga.
Maca Tomić iz Kaća takođe je prvi put u Rumenki. Došla je sa suprugom, oduševljena je pihtijama, a kako nam je priznala, ona ne zna da spremi pihtije ovako dobro.